srijeda, 10.12.2014.
zeljela bih samo na tren osjetiti mrznju
Ovo je stara vec ispricana prica.Mi se volimo,malo se svadimo...al se volimo.Zatim se rode tj, ja ti rodim decu pa se onda malo svadimo oko njih malo oko rezija,malo oko obaveza.malo jer si poceo pit ko smuk,Noi dalje klapamo...Zatim dobis otkaz,pa se pet let ne zaposlis,ja radim ko sivonja,pa te prcam.Pa malo ti mene varas js ti vrnem.Zatim se fest posvadimo ti me prebijes,ja te ostavim i odem s decom.Deca odrastaju smusena.Onda se ti sjetis da me volis....kresnes me par puta -ja se opet zaljubim.Ti mi prodajes zvijezde ....divne su.Sve zaboravim.Bas sve.Najvise od svega zaboravim kakav gad si,kakvo dvolicno govno.Zivot grabi,nemre cekat ni tebe ni mene.Boli zivot za moje padove.Snađi se.Il ko je jamio je jamio.Jedna moja kolegica je rekla ;Ko je jebo je jebo,a sad svi odjebite.(ponekad se pitam kad sam postala takva prostaca-takav je zivot-ak ne psujes onda mora da si neki mlakonja.)Zatim godine jure ko sasave,taman raskitim bor i pospremim kuglice Bozic opet na vratima.Al mi se i dalje svadimo,sve cesce spavam sama jer ti em hrces em smrdis po alkoholu.Uvrede su sve bolje,vec znamo sto boli onog drugog,naravno da gađamo u sridu,alkari se srame.....al i dalje smo skupa.Deca su vec velika,zavrsavaju skole,pubertet je prosao...malo smo ostarili,malo jako.Sada u ogledalu vidim i sjede i bore i misici mi vise prema dole,svi misici naravno....imam izdubljeno lice jako ozbiljno kao da gledam kvantnu fiziku(i nis ne kuzim)A ne kuzim kad sam tak ostarila,Gledam te pod okom kad si se tak smrezurao.....Odvojili smo se i u zivotima i u svemu.Ne poznam te,a te rijeci kojima me opisujes-padam u trans.Ti to pljujes po meni..meni...dala sam ti najbolje godine svinjo meni nije nis ostalo za kraj.Opisujes me kao jebenog ajhmana i kazes da nema sanse da se pomirimo i da jebeno zelis taj razvod.Naravno da sam isplakala žuc,mislila sam da me boli vise nego kad sam sina rađala dva dana....Svaki put kad preko oka pogledam tvoju facu kak se zabovoljno smijes dođe mi majke mi mile da ti izbijem te socijalne zube koje sam ti ja platila.I placem..danima i danima i jedva se sabirem na poslu.Niko ziv nema pojma da ja u kasnim cetrdesetima moram dalj sama,da mi je doma ludilo da sam u totalnoj komi.Ja kao osoba proradam iz dana u dan.Jedem se sama-pitanja je hiljadu ni jedan odgovor,,,ni jedan...Samo susreti sa strucim licima,kao socijalna radnica kao odvjetnik kao sudac....I pred svima njima ja placem ko konj...a se i dalje zadovoljno smije.Ti mater.I sve to prodje tak kak je....i na na kraju ja na zalost moju veliku zalost ne osjecam ni gram mrznje.Idi sretno ti bilo...meni je ok i ovak samoj..meni je ludilo...al samo trebam tren u kojem cu te beskrajno mrzit ti samozadovoljna mrcino.trebam taj tren da na sekundu udahnem onu mladost u sebe...da te iskreno mrzim kao sto sam te nekad voljela.Krepaj...S gnusanjem tvoja bivsa supruga.(sad bi mi trebalo bit lakse...mislim da nije,davim se u suzama)
srijeda, 07.01.2009.
za tebe
.....ruke ti pijane
oći ti pjane...
pogled sto tupo zuri
...kosa smrdljiva na čelu...
blijeda lica..
mrtva tišina
a usne što ljubile su...
to više nisu
u tišini, u boli
sklanjam se od tebe
klečeći...
srijeda, 24.12.2008.
depresija
muci li nas ista bol.......
